Objavljena publikacija „Klimatske promene: od globalnog upozorenja do odgovora Srbije“

Medija centar Beta i Centar za održive zajednice objavili su publikaciju „Klimatske promene: od globalnog upozorenja do odgovora Srbije“, koja donosi pregled međunarodne i domaće klimatske politike, analizu najvažnijih rizika za Srbiju i preporuke za efikasnije prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima.

Publikacija polazi od razvoja globalnog klimatskog okvira – od prv prvih naučnih saznanja o efektu staklene bašte, preko Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija i Kjoto protokola, do Pariskog sporazuma. Posebno se razmatraju obaveze država u oblasti smanjenja emisija, prilagođavanja posledicama klimatskih promena, obezbeđivanja finansijske podrške i transparentnog praćenja rezultata.

Klimatski rizici u Srbiji sve su veći

U publikaciji se ukazuje da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka i da su toplotni talasi, suše, obilne padavine, poplave, klizišta i požari sve učestaliji. Prema podacima navedenim u nacionalnim dokumentima, ekstremni vremenski i klimatski događaji između 2000. i 2024. godine prouzrokovali su gubitke procenjene na oko 10,45 milijardi evra. Oko 70 odsto evidentiranih šteta povezano je sa sušama i visokim temperaturama.

Takve posledice ne pogađaju samo životnu sredinu. One neposredno utiču na proizvodnju hrane, dostupnost vode, infrastrukturu, zdravlje stanovništva, zaposlenost, lokalne budžete i ukupnu ekonomsku stabilnost.

Srbija je u prethodnom periodu usvojila Zakon o klimatskim promenama, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, Strategiju niskougljeničnog razvoja i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan. Ipak, glavna poruka publikacije jeste da broj usvojenih dokumenata ne može biti merilo uspeha. Ključni izazov ostaje njihovo sprovođenje i pretvaranje postavljenih ciljeva u konkretne i merljive promene.

Od strategija do primene

Poseban deo publikacije zasnovan je na zaključcima konferencije „Zelena agenda izbliza – Klimatske promene i adaptacija u Srbiji“, održane 22. aprila 2026. godine u Ekološkom centru „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima.

U diskusiji su učestvovali stručnjaci iz oblasti klimatologije, zaštite životne sredine, upravljanja otpadom, poljoprivrede i civilnog društva. Ukazano je da se prilagođavanje klimatskim promenama mora uključiti u redovne razvojne politike, lokalne budžete, građevinske standarde, prostorno i urbanističko planiranje, upravljanje vodama i otpadom, poljoprivredu i javno zdravlje.

Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu upozorio je da se klimatski uslovi menjaju brže od pravila prema kojima planiramo i gradimo. Nataša Đereg iz CEKOR-a ukazala je na slabu koordinaciju institucija i potrebu za stalnim lokalnim timovima za klimatsku adaptaciju. Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine govorio je o nedostacima sistema upravljanja otpadom, dok je Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naglasila značaj zaštite zemljišta i podrške klimatski otpornoj poljoprivredi. Zvezdan Kalmar ukazao je na potrebu obnove vetrozaštitnih pojaseva, zaštite oprašivača i smanjivanja zavisnosti od monokultura.

Sedam ključnih preporuka

Publikacija donosi sedam grupa preporuka:

  1. Uključivanje budućih klimatskih scenarija u građevinske standarde, prostorne i urbanističke planove i javne investicije.
  2. Jasno određivanje odgovornih institucija i formiranje stalnih lokalnih timova za klimatsku adaptaciju.
  3. Postavljanje zaštite voda i razvoja zelene infrastrukture među najvažnije lokalne prioritete.
  4. Reforma sistema upravljanja otpadom, uz doslednu primenu načela „zagađivač plaća“.
  5. Zaštita zemljišta i razvoj klimatski otporne poljoprivrede kao preduslova sigurnosti hrane.
  6. Uspostavljanje transparentnog sistema klimatskih i ekoloških podataka, praćenja projekata i ranog upozoravanja.
  7. Povezivanje klimatskog finansiranja, obrazovanja, medijskog izveštavanja i učešća građana sa merljivim rezultatima.

Zajednički cilj ovih preporuka jeste prelazak sa reaktivnog pristupa, u kojem se reaguje tek nakon suše, poplave, požara ili gubitka prinosa, na preventivno upravljanje klimatskim rizicima.

Publikacija je namenjena institucijama, lokalnim samoupravama, stručnoj javnosti, organizacijama civilnog društva, medijima, nastavnicima, studentima i građanima. Ona pruža koristan i pristupačan pregled činjenica, politika i mogućih rešenja, zbog čega je preporučujemo svima koji žele da razumeju kako klimatske promene već utiču na Srbiju i šta je potrebno učiniti da bi društvo postalo otpornije.

Publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat „Navigator Zelene agende“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snose Medija centar Beta i Centar za održive zajednice i on ne odražava nužno stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Publikacija u pdf formatu

NVO: Svaka investicija u gas produžava zavisnost i usporava zelenu tranziciju

Nova ulaganja u proširenje gasne infrastrukture i povećanje uvoza gasa nisu u skladu sa ciljevima dekarbonizacije i rizikuju da dodatno povećaju zavisnost od fosilnih goriva, usporavajući održivu energetsku tranziciju, ocenila je Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe).

Povodom potpisivanja zajedničke izjave SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija, o tržištu i snabdevanju prirodnim gasom, CAN Jurop podseća da Zelena agenda za Zapadni Balkan jasno obavezuje zemlje regiona da postepeno ukinu fosilna goriva i ubrzaju investicije u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i moderne, fleksibilne energetske sisteme.

“Bilo koja inicijativa usmerena na jačanje tržišta gasa i proširenje gasne infrastrukture nije usklađena sa ciljevima dekarbonizacije postavljenim u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan. Iako je energetska bezbednost legitimna briga, sve veće oslanjanje na fosilni gas, uključujući i nove interkonektore i proširene kapacitete uvoza, rizikuje zarobljavanje regiona u dugoročnoj zavisnosti od fosilnih goriva u vreme kada je hitno potreban brz prelazak sa fosilnih goriva u regionu i u celoj Evropi”, naveli su iz te organizacije za portal Zelena Srbija agencije Beta.

CAN Jurop je istakao da će se ulaganjima u proširenje gasne infrastrukture finansijski i politički kapital preusmeriti sa rešenja za obnovljive izvore energije i odložiti strukturnu transformaciju potrebnu za klimatsku neutralnost.

“Stoga, istinska energetska bezbednost i pristupačnost mogu proizaći samo iz povećanja efikasnosti, brzog povećanja energije vetra i sunca, poboljšanja integracije mreže, primene fleksibilnih rešenja koja nisu zasnovana na fosilnim gorivima, kao što su skladištenje i odgovor na potražnju, i jačanja regionalne saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije, a ne iz produbljivanja zavisnosti od uvoznog gasa”, navodi se u odgovoru.

Na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti ove sedmice u Vašingtonu, ministri energetike i predstavnici Srbije, Grčke, Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke, Moldavije, Ukrajine, Hrvatske, Litvanije, Bosne i Hercegovine i SAD potpisali su zajedničku izjavu kojom su se saglasili da će raditi na unapređenju otpornosti tržišta prirodnog gasa i obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom u istočnoj i centralnoj Evropi.

“Zajedničkom izjavom smo se usaglasili da radimo na obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom, koristeći postojeću infrastrukturu i po potrebi gradeći novu, kako bi se povećale isporuke gasa i postigli regionalni energetski ciljevi”, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Ona je istakla da to ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti.

Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, Srbija radi na diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja gasom da bi se stvorili alternativni pravci u slučaju poremećaja ili neizvesnosti.

“Nove investicije u gas rizikuju da postanu zarobljena imovina i uspore pravednu i održivu energetsku tranziciju regiona”, istakao je CAN Jurop.

I druge ekološke organizacije su reagovale na novu inicijativu SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope kojom se, kako navode, promoviše povećanje uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu.

U zajedničkoj izjavi nekoliko nevladinih organizacija upozorava se da se time samo menja prodavac od koga se nabavlja gas, ali se zadržava zavisnost od fosilnih goriva, i da se time ponavljaju iste greške koje su pokrenule evropsku energetsku krizu.

Eliot Garnije-Karčenti iz organizacije Akcija za hranu i vodu (Food and Water Action Europe) istakao je da formulisanje širenja fosilnog gasa kao “energetske bezbednosti” ignoriše jednostavnu realnost: “Zavisnost od uvoznog gasa, bilo iz Rusije ili SAD, izlaže Evropu nestabilnim globalnim cenama, geopolitičkim šokovima i dugoročnoj infrastrukturnoj vezanosti.”

On je podsetio da je EU pre invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, bila 44 odsto zavisna od Rusije za snabdevanje gasom, a da su četiri godine kasnije, SAD na dobrom putu da postanu najveći dobavljač gasa u Evropi, pretekavši Norvešku.

Dijana Maćiaga iz Poljske zelene mreže rekla je da diverzifikacija fosilnih goriva nije diverzifikacija energije i da “zamena jednog dilera drugim ne rešava strukturni problem”, nego ga produžava.

“To je takođe politički rizično. Izgradnja dugoročne evropske infrastrukture oko američkog tečnog prirodnog gasa pretpostavlja stabilnog partnera decenijama, pretpostavku koju je autoritarni zaokret američkog režima više puta dovodio u pitanje u poslednjoj godini”, kazala je ona.

Denis Žiško iz Arhus centra u Bosni i Hercegovini takođe je ukazao na problematičnost takvog aranžmana sa sadašnjom američkom administracijom.

“Aktuelna administracija u SAD bila je veoma direktna u vezi sa urušavanjem pravnog poretka EU u više oblasti, od podrške krajnje desničarskim političarima, ugrožavanja civilnog društva, slabljenja ekoloških zaštitnih mera EU do napada na digitalne propise”, rekao je Žiško.

Gligor Radečić iz mreže Benkvoč (CEE Bankwatch) ukazao je da je “posebno alarmantno” to što su potpisnice zajedničke izjave iskazale posvećenost mobilizaciji izvozno-kreditnih agencija i multilateralnih finansijskih institucija za gasnu infrastrukturu.

“Javni novac bi trebalo da bude usmeren na izgradnju obnovljivih izvora energije, mreža, skladištenja i efikasnosti u EU i susednim zemljama — tehnologija koje se ne mogu koristiti kao oružje ili se njima manipulisati, a koje smanjuju račune i za domaćinstva i za industriju”, istakao je Radečić.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Vesović (PKS): U osnovi pametnog grada je dobro planiranje i urbanizam

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović izjavio je danas na poslednjoj konferenciji “Pametno inženjerstvo za urbani razvoj”, da je u osnovi “pametnog grada” dobro planiranje, dobar urbanizam i pravilno razmišljanje o tokovima saobraćaja, dok je u osnovi održivosti i zelene gradnje – energetska efikasnost.

“Ovo su teme koje pogađaju upravo ubrzani razvoj grada poput Beograda, to je dobar primer kako građevinska industrija da razvija ekonomiju. Osnova za budućnost Beograda kao industrijskog uslužnog i turističkog centra je dobar razvoj”, rekao je Vesović u PKS na konferenciji organizovanoj u okviru projekta “Nordijski zeleni i pametni gradovi-Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana”..

Taj projekat realizuju ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom (Nordic Business Alliance).

Vesović je rekao da je sada pravi trenutak za mogućnost dobijanja znanja, informacija i povezivanja s onima koji mogu da utiču na kvalitet gradnje.

“Građevina ne može više funkcionisati, potreba za zelenom gradnjom nije trend, već je u osnovi konkurentnosti svih građevinskih kompanija i razvojnih projekata”, rekao je on.

Uz podršku Nordijskog saveta ministara, cilj inicijative je predstavljanje nordijskih iskustava u razvoju pametnih i održivih gradova, podsticanje razmene znanja i tehnologija, kao i jačanje saradnje između nordijskih i lokalnih institucija i kompanija u Srbiji i Crnoj Gori.

Završna konferencija bila je posvećena konceptu pametnih gradova budućnosti, sa posebnim fokusom na primenu novih tehnologija i veštačke inteligencije u njihovom planiranju i razvoju.

Ambasadorka Švedske u Beogradu Šarlot Semelin izjavila je da današnja tema oslikava njihovo usmerenje na inovacije, održivost i partnerstvo.

“Kroz ovaj projekat Nordijske ambasade bi htele da pokažu da pametan urbani razvoj zahteva saradnju između javnog i privatnog sektora i akademske zajednice. Danas ćemo kao vodeći primer predstaviti Rojal Stokholm Siport (Stockholm Royal Seaport) kao vodeći primer Nordijskog planiranja zelenih i pametnih gradova”, rekla je ambasadorka novinarima.

Smatra se, kako je dodala, da su te stvari značajne za Zapadni Balkan, budući da se Zapadni Balkan suočava sa brzim urbanim razvojem, zelenom tranzicijom i digitalizacijom građevinarstva.

“Ovaj sektor građevinstarstva je bitan za srpsku ekonomiju, jer čini pet odsto BDP-a, zato smatramo da je jako važno da se malo podobnije pozabavimo efikasnošću, transparentnošću u ovom sektoru”, rekla je Semelin.

Na panelu “Značaj pametnog inženjerstva za održivi urbani razvoj” rukovodilac Odeljenja za urbani razvoj, zaštitu životne sredine i komunalne delatnosti – Stalna konferencija gradova i opština Srbije Miodrag Gluščević rekao je da prvo mora da se razume šta je “pametan grad”.

“Prvo moramo da razmemo šta je jedan pametan grad i šta je tranzicija koju treba da ostvarimo mi kao društvo, gradovi, lokalne smaouprave kako bi postigli taj cilj i nazvali sebe pametnim gradom. Suština je pametno odlučivanje, planiranje, kao i široki konsenzus oko vizije šta jedna zajednica želi i stavljanje u funkciju svih rsursa u dostizanju tih ciljeva. Mislim da je to pametan grad”, rekao je Gluščević.

Na skupu je prikazan primer Stokholma, odnosno Rojal Stokholm Siport, koji je prezentovala strateg za održivost iz tog grada Kristina Salmhofer (Christina Salmhofer) i istakla da je “pametan grad održiv grad”, koji podrazumeva planiranje od samog starta.

Kada je reč o preporukama za Srbiju i Zapadni Balkan, Salmhofer je rekla da ne postoji samo jedno rešenje i da zavisi od lokalnih uslova.

“Kada uzmemo u obzir lokalne uslove, treba pre svega videti infrastrukturna rešenja. Na primer u Stokhlomu imamo neke preduslove koji možda ne postoje u drugim gradovima. Ovde (u Srbiji) mora da se preuzme sistem planiranja i neophodno je da se razgovara sa ljudima, stanovnicima, od grada do grada te stvari se razlikuju”, rekla je ona.

Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica kazala je da cilj da se stremi ka primeru Stokholma, da su zelene zgrade strateški pristup potrebne promene, odnosno transformacije načina na koji se danas gradi u pravcu održivosti.

“Od zgrade polazi održivost, pa umrežavanje kroz infrastrukture, suština je u potrebi da opstanemo kao vrsta i naš biodiverzitet, da gradovi postanu otporni, da se vratimo pešacima. Zelena gradnja jeste prepoznata kroz investitore, koji prate regulativu, što se pozitivno odrazilo na naše domaće kompanije”, rekla je Korica.

Istakla je da Srbija ima kontinuirani rast zelenih sertifikovanih zgrada, da se pravilno upravlja tim zgradama, odnosno da je država na dobrom putu, ali da je daleko od Stokholma.

Srbije se obavezala i da kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan učestvuje u ostvarivanju Zelenog dogovora EU koji bi trebalo da kroz niz mera u oblasti klime, energije i mobilnosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane i biodiverziteta, dovede do klimatske neutralnosti.

Zbog toga je za Srbiju važno pametno planiranje, odlučivanje i održivost.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

CEO VIDEO MATERIJAL POGLEDAJTE OVDE.

Izveštaj SEPA: Vazduh 2024. bio prekomerno zagađen u gotovo svim većim gradovima

U gotovo svim većim gradovima u Srbiji vazduh je 2024. godine bio prekomerno zagađen, prema podacima novog izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

U godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha, koji je objavljen sa višemesečnim zakašnjenjem, navodi se da su suspendovane čestice PM10 2024. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija u Srbiji.

Najveće srednje godišnje vrednosti PM10 zabeležene su u Popovcu, Zaječaru i Valjevu, dok je maksimalna dnevna koncentracija PM10 u Valjevu bila šest puta veća od dozvoljene.

Prema Uredbi o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Srbije određeno je osam aglomeracija – Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo, i u svima je vazduh bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.

U aglomeraciji Bor vazduh je bio prekomerno zagađen i usled prekoračenja granične vrednosti olova, a bile su prekoračene i ciljne vrednosti arsena i kadmijuma, dok je Smederevu prekoračena ciljna vrednost benzopirena.

U Beogradu su pored PM10 i PM2.5 prekoračene i granične vrednosti azot-dioksida i ciljne vrednosti arsena i benzoapirena, navodi se u izveštaju.

Prekomerno zagađen vazduh imali su i gradovi Novi Pazar, Valjevo, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Zaječar, Loznica, Šabac, Subotica, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Kraljevo, Beočin, Sombor i Zrenjanin.

Više od 35 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti 50 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), koliki je zakonski dozvoljen limit, tokom 2024. godine registrovano je na 74 merna mesta u 18 gradova i osam aglomeracija.

Najveće dnevne koncentracije PM10 tokom 2024. godine izmerene su na stanicama Valjevo (296 μg/m3), Popovac (264 μg/m3) i Zaječar (255 μg/m3).

Granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju PM10 u Srbiji iznosi 40 µg/m³, a za PM2.5 25 µg/m³, iznad koje se vazduh smatra prekomerno zagađenim.

Međutim, ako se uzmu u obzir granične vrednosti koje je Evropska unija propisala novom Direktivom o kvalitetu vazduha, ni u jednom mestu vazduh nije bio čist i bezbedan za zdravlje.

Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora da se uskladi sa propisima EU koji postavljaju znatno strože standarde kvaliteta vazduha za zagađivače koji treba da budu dostignuti do 2030. godine.

Prema novoj direktivi EU, srednja granična vrednost za PM10 će do 2030. godine biti smanjena sa 40 na 20 µg/m³ na godišnjem nivou, a za PM2.5 sa 25 na 10 µg/m³.

Nova pravila treba da doprinesu postizanju nultog zagađenja Evrope do 2050. godine.

U cilju usklađivanja sa evropskim propisima i normama i Evropskim zelenim dogovorom, zemlje Zapadnog Balkana su potpisale deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čiji je jedan od ključnih stubova smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Izveštaj SEPA je napravljen na osnovu podataka sa ukupno 267 stanica i mernih mesta državne i lokalnih mreža za kvalitet vazduha.

Objavljen je 26. januara, iako je prema novom Zakonu o zaštiti vazduha, usvojenom u junu prošle godine, rok za objavljivanje godišnjeg izveštaja 31. maj tekuće godine za prethodnu godinu. Prema prethodnim zakonskim odredbama, SEPA je bila odgovorna da Izveštaj o kvalitetu vazduha bude dostupan do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Prema izveštaju Beogradske otvorene škole, prošle godine je prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo u više od 80 opština u Srbiji, na osnovu građanskog monitoringa, odnosno monitoring kvaliteta vazduha “low cost” senzorima koji građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase obezbeđuje podatke o koncentracijama suspendovanih čestica (PM 2,5 i PM 10).

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

U Srbiji kapaciteti solarne i vetroenergije premašili jedan gigavat

Kapaciteti solarnih i vetroelektrana u Srbiji su prošle godine povećani za 45 odsto na 1,14 gigavata, a ove godine se očekuje još oko 240 megavata novih kapaciteta, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike.

Od decembra 2024. do novembra 2025. ukupni kapacitet obnovljivih izvora energije povećan je sa 3,34 na 3,7 gigavata, odnosno za oko 11 odsto.

Od toga su kapaciteti vetroelektrana 824 megavata, što je povećanje za 36 odsto (216 MW) u odnosu na kraj 2024. godine.

Solarni kapaciteti, uključujući prozjumere, povećani su za 80 odsto, sa 178 MW na 319 MW.

“Ovo govori da su za samo godinu dana vetar i solar zajedno porasli za 356 MW (45 odsto) i premašili 1,14 GW, što jasno pokazuje da je energetska tranzicija ušla u fazu punog zamaha”, rečeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike za portal Zelena Srbija Novinske agencije Beta.

Ove godine se, prema preliminarnim procenama u nacrtu Energetskog bilansa, očekuje 180 MW novih vetroelektrana i 56 MW solarnih elektrana, odnosno ukupno 236 MW, navelo je Ministarstvo, dodajući da je ta procena “konzervativna i može se očekivati da dodatni kapacitet bude i veći”.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), koji je Srbija usvojila 2024. godine, predviđa da do 2030. godine u zemlji bude 1,77 GW instalisanih kapaciteta vetroelektrana i 1,73 GW instalisanih kapaciteta solarnih elektrana, odnosno ukupno oko 3,5 GW.

Radi podsticanja ulaganja i povećanja kapaciteta čistih izvora, Ministarstvo je 2023. i 2024. raspisalo dva kruga aukcija za dodelu tržišnih premija za projekte obnovljivih izvora energije.

U prvom krugu je obezbeđeno novih 715 zelenih megavata i više od 1,1 milijarde evra investicija, dok je ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje u dugom krugu bio 645 MW, a ukupna planirana vrednost investicija 782 miliona evra.

Na pitanje dokle se stiglo sa realizacijom projekata koji su dobili podsticaje na aukcijama, Ministarstvo je navelo da se trenutno realizuju projekti sa prvih aukcija iz 2023. godine.

“Sa postojećim kapacitetima i novim u 2026. godini očekujemo da oko 450 MW sa aukcija bude na mreži 2026. godine. Trenutno imamo dovoljno kapaciteta u realizaciji za dostizanje naših nacionalnih ciljeva”, navodi se u odgovoru.

Srbija ima cilj, prema INEKP-u, da do 2030. godine dostigne 33,6 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, odnosno 45 odsto u potrošnji električne energije.

Za prošlu godinu još nema podataka o udelu OIE u energetskom  miksu. Prema podacima za 2024, udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije bio je 25,8 odsto, a u potrošnji električne energije 32 odsto.

Povećanje udela energije iz obnovljivih izvora i postepeno izbacivanje fosilnih goriva takođe je jedan od stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, u cilju postizanja ugljenične neutralnosti Evrope do 2050. godine.

Međutim, pored razvoja obnovljivih izvora, Srbija i dalje ulaže u infrastrukturu za fosilna goriva, a planovi za diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom se prioritetno odnose na snabdevanje gasom i naftom.

Srbija u naredne dve godine planira izgradnju još dve gasne interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kojima će dobiti još jedan pravac povezivanja sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima u Grčkoj, uz mogućnost transporta vodonika u budućnosti, kao i vezu sa gasovodom BRUA i izvorima gasa iz Rumunije.

Balkanski tok, kojim se transportuje ruski gas, “ostaje naš glavni pravac snabdevanja, ali ćemo iz tri dodatna pravca imati mogućnost dopremanja više od četiri milijarde kubnih metara gasa godišnje, što nam u perspektivi daje veću sigurnost u snabdevanju gasom”, navelo je Ministarstvo.

Kad je reč o snabdevanju naftom, Ministarstvo podseća da je započet projekat izgradnje naftovoda Srbija-Mađarska koji je “strateški važan jer se tiče sigurnosti snabdevanja u narednih 30-40 godina”.

Do sada su, dodaje se, urađeni studija izvodljivosti i prostorni plan, radi se na izdavanju lokacijskih uslova, “Transnafta” je raspisala tender za izgradnju ovog naftovoda i plan je da već ove godine krenu radovi.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

EEA: Ulaganjem u klimatsku adaptaciju izbegli bi se gubici od više desetina milijardi evra

Gubici zbog ekstremnih vremenskih događaja izazvanih klimatskim promenama u Evropi već se mere desetinama milijardi evra godišnje i neophodno je jačanje klimatske otpornosti najranjivijih sektora kako bi se smanjila šteta, ali i povećala konkurentnost Evrope, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

U izveštaj EEA “Učiniti poljoprivredu, energetiku i transport otpornim na klimatske promene: koliko je novca potrebno i šta će se time postići?” navodi se da su ta tri ekonomska sektora veoma ranjiva na klimatske promene.

Zaštita poljoprivrednog, energetskog i transportnog sektora od klimatskih promena pomogla bi da se izbegnu gubici od više milijardi evra zbog sve učestalijih ekstremnih vremenskih događaja povezanih s klimatskim promenama, a istovremeno bi povećala konkurentnost Evrope.

“Pošto je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva, efekti klimatskih promena su već tu, sa ubrzanim ekstremnim vremenskim događajima poput poplava, suša, toplotnih talasa i požara koji Evropu koštaju 40-50 milijardi evra godišnje”, saopštila je EEA.

Agencija navodi da se potrebna ulaganja do 2050. godine kreću između 53 milijarde i 137 milijardi evra godišnje i dodatnih 59 do 173 milijarde evra godišnje do 2100. godine, u zavisnosti od toga da li će temperatura porasti za 1,5 do 2 stepena ili za 3 stepena u poređenju sa temperaturama iz predindustrijskog perioda.

Procenjuje se da se trenutno za ove sektore izdvaja samo 15-16 milijardi evra godišnje, a sredstva uglavnom dolaze iz javnog sektora, na nivou EU, nacionalnom i regionalnom nivou.

EEA navodi da je EU od 2021. do 2024. godine imala ekonomske gubitke od oko 40-50 milijardi evra godišnje zbog ekstremnih vremenskih događaja, što je ukupno iznosilo 822 milijarde evra u periodu od 1980. do 2024.

“Troškovi rastu, a u godinama između 2021. i 2024. godine bili su najveći godišnji gubici. Pošto te brojke obuhvataju samo direktne gubitke, zbir ukupnih troškova biće veći”, saopštila je EEA.

Srbija je od 2000. do 2020. godine zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova pretrpela materijalnu štetu od najmanje 6,8 milijardi evra, kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je usvojen krajem 2023. godine.

Više od 70 odsto šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima, a drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.

Svetska banka je u izveštaju iz decembra 2024. godine navela da je Srbija zbog klimatskih promena izložena poplavama, klizištima, sušama, toplotnim talasima, šumskim požarima i zemljotresima, koji utiču na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, ruralne i zajednice sa niskim prihodima, kao i transportnu i putnu infrastrukturu.

Da bi se prilagodila klimatskim promenama i zaštitila od njenih štetnih posledica, Svetska banka procenjuje da su u Srbiji potrebna ulaganja od oko 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije.

Klimatska akcija i reforma energetskog i transportnog sektora, uključujući prilagođavanje na klimatske promene za povećanje otpornosti, uz smanjenje rizika od katastrofa, predstavljaju jedan od pet stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, čiji je cilj postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine.

EEA u svom izveštaju ističe da ulaganje u klimatsku adaptaciju donosi koristi koje prevazilaze samo izbegavanje gubitaka od ekstremnih događaja.

Prilagođavanje rastućim rizicima od priobalnih poplava u EU donelo bi šest evra za svaki uloženi evro, prema studiji Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.

Druga studija koju je na globalnom nivou sproveo Svetski institut za resurse, zaključila je da svaki dolar uložen u adaptaciju može doneti više od 10,5 dolara koristi tokom 10 godina i ostvariti prosečan prinos od 27 odsto po projektu.

Kada se govori o koristima klimatske adaptacije, EEA ukazuje na koncepte dvostruke i trostruke dividende.

Prema prvom konceptu, smanjenje klimatskih rizika ne samo da štiti ljude, infrastrukturu i privrede od štete koju stvaraju klimatski uticaji (dividenda adaptacije), nego pomaže i u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte ili povećanju održivosti (dividenda ublažavanja).

Tako na primer u slučaju rešenja zasnovanih na prirodi, obnavljanje močvara štiti od poplava i pomaže u skladištenju ugljen-dioksida.

Prema konceptu trostruke dividende, pored izbegavanja gubitaka, otključava se ekonomski potencijal i stvaraju dodatne razvojne koristi.

“Jasno je da bi ulaganje sada u otpornost poljoprivrede, energetike i transporta na klimatske promene doprinelo konkurentnosti Evrope i pomoglo u rešavanju drugih izazova, kao što je bezbednost hrane”, saopštila je EEA.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

U Srbiji se od danas primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida

U Srbiji se od danas primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO2) od četiri evra po toni, što će regulisati dva zakona čija primena počinje – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.   

Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetsku efikasnost i da se obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na međunarodnom tržištu.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte odgovor je Srbije na početak naplate takse na ugljen-dioksid u EU kome od danas podleže i Srbija, a prema Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), dok je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda njegov srpski ekvivalent.

Nameti po oba zakona, koje je Srbija usvojila početkom decembra, iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).

Porez se plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima s efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

To će omogućiti da iznos CBAM-a za proizvode koji će se plasirati na EU tržište iz Srbije bude smanjen za četiri evra po toni, jer se već naplaćuju prema nacionalnom porezu.

Uvođenje novih poreza najviše će uticati na ugljenično intenzivne industrije – proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa i električne energije, a tona ugljenika koja se oslobodi pri njihovoj proizvodnji, plaćaće se u skladu sa principom “emiter/zagađivač plaća”.

Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja, a u pitanju su prevashodno velika i srednja društva. 

Te dozvole je dobilo 50 kompanija, za 92 svoja pogona, koje prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kroz novi fiskalni mehanizam obezbeđuju se sredstva u budžetu Srbije koja bi trebalo da se iskoriste za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom.

Istovremeno, Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne uključuje električnu energiju, zbog tehničkih ograničenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU. 

Srbija se primenom ovih zakona pridružila listi zemalja sa sopstvenim porezom na ugljenik kojih je, prema podacima iz maja prošle godine bilo 44. 

EU mehanizam CBAM obuhvata iste proizvode kao i novi zakon u Srbiji, uključujući i vodonik, a od danas pored Srbije važi i za proizvode iz Kine, Turske, Indije, SAD…

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS). 

CBAM princip naplate funkcioniše tako da uvoznici iz EU kupuju posebne sertifikate za svaku tonu ugljen-dioksida ugrađenog u uvezeni proizvod.

Ovi sertifikati predstavljaju ekvivalent emisionih dozvola u sistemu EU ETS – na osnovu kojeg se formiraju i cene u sklopu CBAM-a.

Tona gasova sa efektom staklene bašte trenutno se naplaćuje između 60 i 80 evra po toni, ali iznos varira i u budućnosti bi mogao da bude skuplji.

Prikupljeni novac odlazi u budžete EU i država članica, a glavni cilj je da se za robu iz uvoza izjednače “pravila igre” sa proizvodima iz EU, a koji već podležu ETS-u, te da se na taj način pomogne teškoj industriji u državama članicama.

Uvođenje CBAM-a, odnosno domaćih zakona, koštaće srpsku privredu, jer ovi novi klimatski propisi nameću dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje.

U nedavnom Izveštaju Fiskalnog saveta Srbije o klimatskoj tranziciji u Srbiji navedeno je da je dekarbonizacija ključ za očuvanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu EU i da su zato potrebna ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetsku efikasnost kako bi se ublažili CBAM troškovi.

Tako je navedeno da će troškovi na osnovu primene CBAM, odnosno plaćanja ugljeničnog otiska privrede Srbije biti umereni na početku, ali će vremenom postati značajni.

Iz Fiskalnog saveta su precizirali da bi u 2026. godini troškovi za sve industrijske proizvode iz Srbiji trebalo da iznose oko 45 miliona evra, da bi ukupne CBAM obaveze za ovaj sektor porasle 2030. godine na 150 do 200 miliona evra.

Objašnjeno je da će primena CBAM principa dovesti do osetnog poskupljenja srpskih izvoznih proizvoda na tržište EU.

Najveće poskupljenje, kako je precizirano, očekuje se kod cementa, od 40 do 60 odsto, zbog niske vrednosti u odnosu na cenu emisije, kod gvožđa i čelika očekuje se rast cena za oko 10 do 20 odsto, kod đubriva za 10 do 15 odsto, a kod aluminijuma za oko pet odsto.

Pošto će namet važiti i za proizvode iz EU i njihova cena će biti veća, pa će procenjeni prosečni gubitak cenovne konkurentnosti srpskih proizvoda na tržištu EU do 2030. biti četiri do pet procentnih poena.

Iz Fiskalnog saveta su naveli i da Srbija ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU.

Ukazano je da su kod industrijskih proizvoda, čelika, cementa i aluminijuma, emisije veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije, jer su emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji tri do četiri puta veće nego u EU.

Kako je navedeno, razlog za tako veliko odstupanje od EU proseka je dugogodišnje odlaganje i zaostajanje Srbije u klimatskim politikama.

Glavni uzrok problema je proizvodnja struje iz lignita u Elektroprivredi Srbije (EPS), jer skoro 80 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odsto.

Kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, najteži udarac pretrpeće EPS, ne samo zbog visokog karbonskog otiska njihove robe, već i zato što se od samog početka na cene struje plaćaju “pune” cene CBAM sertifikata usklađene sa ETS emisionim dozvolama.

Samo tokom 2026, troškovi za EPS bili bi oko 180 miliona evra, izračunali su stručnjaci Fiskalnog saveta. 

Da bi potpuno neutralisala CBAM, a novac od poreza na emisije CO2 ostao u srpskom budžetu, Srbija će morati dramatično da poskupi domaći porez na ugljenik u narednim godinama, postepeno ga izjednačavajući sa cenom u ETS sistemu EU.

Fiskalni savet je podsetio i da Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva na koje se obavezala i po međunarodnim sporazumima, uz navođenje da je od 2010. do 2023. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji smanjena za 3,4 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope za oko 20 odsto.

U Izveštaju je navedeno da Srbija ima skoro dvostruko veće emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvoda od proseka centralne i istočne Evrope, a dva su ključna razloga – niska energetska efikasnost i loša struktura energetskog miksa.

Takođe, Srbija troši 55 odsto više energije po jedinici BDP od proseka centralne i istočne Evrope zbog zastarelih tehnologija u industriji, loše izolacije zgrada, visokuih gubitaka u prenosu energije.

Srbije se obavezala i da kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan učestvuje u ostvarivanju Zelenog dogovora EU koji bi trebalo da kroz niz mera u oblasti klime, energije i mobilnosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane i biodiverziteta, dovede do klimatske neutralnosti.

Zbog toga je važna i primena CBAM mehanizma, kao i dva srpska zakona koji se odnose na smanjenje emisije ugljen-dioksida. 

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Srbija kasni sa sprovođenjem mera energetske tranzicije iz Reformske agende

Srbija je preduzela određene regulatorne i pripremne korake za tranziciju energetskog sektora koji su predviđeni Reformskom agendom, ali gotovo nijedna mera planirana za ovu godinu nije u potpunosti sprovedena.

Reformska agenda, koja čini centralni deo Plana rasta EU za Zapadni Balkan, u oblasti transformacije energetskog sektora usmerena je na integraciju energetskog tržišta sa tržištem EU, povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, osiguranje pristupačnih cena električne energije i pravednu tranziciju.

Te aktivnosti su ključne za ubrzanje zelene tranzicije i treba direktno da doprinesu implementaciji Zelene agende i ostvarenju klimatskih ciljeva.

Transformacija sektora energetike obuhvata sedam ključnih reformi i 17 koraka koji treba da budu sprovedeni do 2027. godine, a koordinator za tu oblast je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kada je u pitanju sprovođenje Trećeg energetskog paketa za integraciju električne energije, Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je Srbija završila sve podkorake i da je spremna za spajanje sa tržištem električne energije EU, a da su preostali podkoraci koji treba da se završe u nadležnosti Evropske komisije.

“U vezi sa sprovođenjem Trećeg energetskog paketa za gas i prenošenje, završene su sve aktivnosti koje se odnose na legislativu, dok ispunjenja nekih aktivnosti zavise i od drugih institucija i organizacija van Republike Srbije”, navelo je Ministarstvo u odgovoru portalu Zelena Srbija agencije Beta.

Parlament je početkom decembra usvojio Zakon o nafti, Zakon o gasu i Zakon o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa koji treba da doprinesu većoj sigurnosti, kvalitetu i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta.

Ministarstvo navodi da je većina podkoraka koji se odnose na gasni sektor završena, poput sertifikacije operatora transportnog sistema, izdavanja upotrebne dozvole za gasni interkonektor Srbija-Bugarska i osnivanja novog javnog preduzeća Gas infrastruktura Novi Sad, koje će se baviti upravljanjem gasnom infrastrukturom, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom.

Vlada je takođe usvojila Plan pravedne tranzicije do 2030. godine a u toku je i uspostavljanje Koordinacionog tela, koje će okupiti predstavnike ministarstava, lokalnih samouprava i civilnog društva.

U vezi sa reformama koje se odnose na obnovljive izvore energije, uspostavljeno je jedinstveno upravno mesto, odnosno Jedinstvena kontakt tačka, a po pitanju sprovođenja paketa MRVA (monitoring, izveštavanje, verifikacija i akreditacija) uspostavljena je digitalna platforma za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima postrojenja.

U oblasti energetske efikasnosti, koja uključuje energetske pasoše, Ministarstvo je navelo da je u pogledu sprovođenja Direktive o energetskoj efikasnosti, Direktive o energetskim svojstvima zgrada, eko-dizajnu i propisima o energetskom označavanju, “značajan broj podzakonskih akata (pravilnika, tehničkih uputstava) već izrađen” i “da se ubrzano radi na upotpunjavanju svih preostalih obaveza”.

Sve predviđene reforme imaju za cilj rešavanje glavnih izazova sa kojima se sektor energetike suočava u procesu transformacije i dekarbonizacije i usklađene su sa Sofijskom deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan radi postizanja ugljenične neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da je Srbija ostvarila veliki deo indikatora i postigla značajan napredak.

Prema oceni Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe – Jurop), Srbija mora da ubrza implementaciju mera iz Reformske agende, kao i da u tom procesu osigura učešće javnosti.

U Srbiji je planirano da najkasnije do decembra ove godine bude ostvareno ukupno osam koraka u okviru reforme energetskog sektora, ali CAN Jurop navodi da do sada nijedna od tih mera nije u potpunosti sprovedena.

Koordinatorka CAN Jurop za politike za Zapadni Balkan Frosina Antonovska rekla je za portal Zelena Srbija da Reformska agenda postavlja čvrst i strukturiran okvir, ali da Srbija mora da osigura dalji razvoj zakonodavnog okvira na inkluzivan i blagovremen način i da prioritet da sprovođenju klimatskih i energetskih mera.

“Ključne energetske reforme u oblasti zelene tranzicije i digitalne transformacije u okviru reformske agende Srbije bile su planirane za drugu polovinu godine, sa fokusom na novi zakon o obnovljivim izvorima energije i treći energetski paket EU, kao i na razvoj mehanizama energetske efikasnosti. Međutim, kako predviđeni rok za neke ključne korake, decembar 2025. godine, ističe, veoma je verovatno da će sprovođenje biti odloženo”, kazala je Antonovska.

U nedavno objavljenoj analizi Reformskih agendi zemalja Zapadnog Balkana, CAN Jurop je ukazao na gotovo potpuno odsustvo mehanizama za učešće javnosti u oblastima klimatske i energetske politike, što je neophodno da bi reforme bile efikasne i da bi “postigle neophodnu društvenu transformaciju na pravedan i uređen način”.

Sprovođenje mera iz Reformske agende je uslov za isplatu sredstava EU koja, istakla je Antonovska, zemlje regiona mogu koristiti za operacionalizaciju i usklađivanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana sa ciljevima Zelene agende i za ubrzanje prelaska na niskougljeničnu ekonomiju otpornu na klimatske promene.

“Svako odlaganje dodatno pogoršava štetu i troškove i rizikuje da Reformska agenda postane još jedna propuštena prilika”, kazala je Antonovska.

Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da se sredstvima iz Plana rasta u sektoru energetike finansiraju tri projekta koji će doprineti energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Rekonstrukcijom hidroelektrane Potpeć, uz povećanje instalisanih kapaciteta i izgradnju dodatnog agregata, njen radni vek će biti produžen za 30 do 40 godina.

Projekat “Integracija solarno-termalnog postrojenja u sistem daljinskog grejanja Novog Sada” podrazumeva izgradnju dva sezonska skladišta toplote, polja solarnih kolektora (31 MW), toplotne pumpe kapaciteta 17 MW i dva e-bojlera ukupnog kapaciteta 60 MW. Rezultat tog projekta biće smanjenje ukupne potrošnje gasa za najmanje 16 odsto.

Treći projekat je energetska rehabilitacija Vojnomedicinske akademije, što će smanjiti potrošnju energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz povećanje energetske efikasnosti, unapređenje sistema za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, modernizaciju osvetljenja, primenu obnovljivih izvora energije i druge mere.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Udeo OIE u potrošnji energije u Srbiji neznatno povećan

Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji je dostigao 25,8 odsto 2024. godine, neznatno više nego godinu dana ranije, prema podacima koje je danas objavila evropska služba za statistiku.

Obnovljiva energija se u Srbiji najviše koristi za grejanje i hlađenje, gde se beleži i najveći rast, dok udeo u saobraćaju već četiri godine stagnira na samo 0,6 odsto.

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i dekarbonizacija ključni su ciljevi Zelene agende za Zapadni Balkan, na koju su se zemlje regiona obavezale potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. godine radi usklađivanja sa ciljevima i standardima Evropske unije.

Srbija je po udelu OIE u bruto finalnoj potrošnji malo iznad proseka EU, koji je 2024. bio 25,2 odsto, a među zemljama regiona najveći udeo su imale Albanija (46,9) i Crna Gora (40,8).

Ukupan tempo razvoja OIE je u Srbiji, međutim, znatno sporiji nego u EU, gde je udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije za 20 godina gotovo tri puta povećan (sa 9,6 odsto 2004), dok je u Srbiji udvostručen (12,7 odsto 2004), prema podacima Eurostata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Srbije, 2023. godine je udeo OIE u ukupnoj potrošnji bio 25,4 odsto, dok se od 2014. godine povećao za nepunih tri odsto.

Kada je u pitanju sektor električne energije, udeo OIE u Srbiji je 2024. iznosio 32 odsto. Za 10 godina taj udeo je povećan za samo 1,7 odsto.

Obnovljiva energija je činila 37,2 odsto ukupne potrošnje energije za grejanje i hlađenje u Srbiji i u tom sektoru je zabeležen najveći rast u protekloj deceniji, sa 28,8 odsto 2014. godine.

U sektoru saobraćaja, udeo OIE je 0,6 odsto, što je gotovo dvostruko manje nego pre 10 godina. Obnovljiva energija je u saobraćaju najveći udeo imala 2012. godine (dva odsto) od kada je počeo da opada, a od 2021. je na 0,6 odsto, prema podacima RZS.

Na nivou EU, udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto potrošnji električne energije iznosio je 47,5 odsto, u sektoru grejanja i hlađenja 26,7 odsto, a u saobraćaju 11,2 odsto.

Ciljevi Srbije izneti u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu su da do 2030. godine dostigne 33,6 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. godine, odnosno 45 odsto u potrošnji električne energije, 41 odsto u sektoru grejanja i 3,2 odsto u saobraćaju.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Bekeret u Nišu: EU uložila više od tri miliona evra za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji

Foto: BETA/Biljana Ljubisavljevic

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekeret, ministarka zaštite životne Sredine Sara Pavkov i gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović otvorili su danas u MIN-ovom naselju u tom gradu stanicu za merenje kvaliteta vazduha, izgrađenu i opremljenu sredstvima Evropske unije.

Bekeret je istakao da je projekat Evropske unije za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji vredan više od tri miliona evra.

“Mislim da je ovo odličan primer kako Evropska unija investira u Srbiji i kako pomaže običnim građanima. U ovom slučaju radi se o podršci građanima Srbije kako bi se unapredilo njihove zdravlje i životna sredina”, izjavio je Bekeret.

On je naveo i da “da čist vazduh nije privilegija, već ljudsko pravo” i važan element društva u celini.

“Samo merenje kvaliteta vazduha neće unaprediti kvalitet vazduha, ono mora biti praćeno i drugim merama kao što je upravljanje otpadom, kao što su čista industrijska proizvodnja i proizvodnja iz čistih izvora energije”, kaže Bekeret.

Prema njegovim rečima, podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je u Srbiji u 2023. godine zabeleženo 8.500 smrti koje su mogle da budu pripisane udisanju čestica.

“Danas preduzimamo jedan konkretan korak da rešimo ovaj važan izazov. Evropska unija stajaće uz Srbiju da postigne ciljeve evropske Zelene agende i zelenog dogovora Evropske unije”, naglasio je Bekeret.

Bekeret u Nišu: EU uložila više od tri miliona evra za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji

Foto: BETA/Biljana Ljubisavljevic

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov kazala je da Srbija definitivno prednjači u regionu po broju automatskih mernih stanica, kojih ima skoro već 100 u državnoj monitoring mreži.

Prema njenim rečima zahvaljujući projektu Evropske unije vrednom tri miliona evra obuhvaćeno je na desetine gradova.

“Trenutno ne postoji ni jedan grad u Srbiji koji nema automatsku mernu stanicu, a tamo gde je nedostajalo da se prikazuju PM čestice koje su najznačajnije za prikazivanje kvaliteta vazduha, to smo unapredili time što smo ili ugradili novi analizator ili zamenili postojeći koji je dotrajao”, dodala je Pavkov.

Ona je kazala i da građani sada mogu sistemski, transparentno i potpuno usklađeno sa standardima Evropske unije građani sada u svakom momentu mogu u realnom vremenu da prate stanje zagađujućih materija.

Novootvorena stanica za merenje kvaliteta vazduha je treća u Nišu.

Do sada se kvalitet vazduha merio na mernoj stanici kod škole “Sveti Sava” i na stanici kod Instituta za javno zdravlje. 

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Oko 70 odsto najvećih zagađivača neometano i nezakonito posluje bez integrisane dozvole

U Srbiji oko 70 odsto najvećih zagađivača posluje bez integrisane dozvole, a među njima su i neke od najbogatijih kompanija koje država svojim nečinjenjem štiti, na štetu zdravlja građana i životne sredine, rečeno je danas na predstavljanju rezultata analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

U analizi primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, polazeći od polaznih osnova nacrta novog zakona koje je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo u februaru ove godine, RERI ocenuje da je primena tog zakona koji postoji već 20 godina neuspešna.

“Od oko 220 operatera koji su bili dužni da pribave integrisanu dozvolu do 31. decembra 2024. tu obavezu je ispunilo njih 60-70. Ostalih 150 operatera bez ikakvih prepreka neometano i nezakonito obavljaju svoje poslovne aktivnosti”, navodi se u analizi RERI-ja. 

Kao neki od glavnih problema u primeni zakona navedeni su neadekvatno identifikovanje problema, nedovoljni administrativni kapaciteti, hronična pasivnost inspekcijskog nadzora i neadekvatna kaznena politika i nedosledno
postupanje tužilaštva.

Programski direktor RERI-ja Mirko Popović je rekao da je ideja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine da se podrži uvođenje načela predostrožnosti i prevencije u životnoj sredini, ali da se od samog početka državna uprava strogo drži načela “kako da pomognemo privredi da se snađe i prevaziđe taj namet”.

“Od početka je administracija pristupila kako da se spase privreda na štetu građana, kako da omogućimo EPS-u da 20 godina radi bez integrisane dozvole, da zagađuje, uništava imovinu i ugrožava zdravlje ljudi i njihova prava”, rekao je Popović, dodajući da se zakon 20 godina primenjuje “tako da se zagađivačima omogući da izbegnu standard”.

Kada je u pitanju primena najboljih dostupnih tehnika, koje se odnose na standarde zaštite životne sredine koji su dostupni, primenjivi i ne predstavljaju preveliki ekonomski zahtev  privredi, Popović je rekao da država smatra da bi to predstavljalo preveliki finansijski teret za industriju pa je u dozvolama omogućeno da se izbegne njihova primena.

Popović je istakao da postoje veliki zagađivači koji su među najbogatijim kompanijama u Srbiji a pošteđeni su od primene zakona na štetu građana zato što zagađuju vazduh, vodu, zemljište.

“EPS i Ziđin su među pet najbogatijih kompanija u Srbiji a posluju bez integrisane dozvole. Kako one ne mogu da priušte vrhunske stručnjake da im obezbede dozvole i da primene najbolje dostupne tehnike. Građani su dužni da plaćaju porez i pridržavaju se zakona, a ovi zagađivači nisu”, kazao je Popović.

On je istakao da je neprihvatljivo da se priča da su individualna ložišta najveći zagađivači, jer to znači da su građani neodgovorni.

“Građanima se protura obmanjujući narativ da su oni najveći zagađivači, a ne ova industrija koja predstavlja najproftabilnije kompanije a koja je nečinjenjem državnih organa oslobođena primene zakona”, rekao je Popović.

On je dodao da su Ministarstvo životne sredine, na čelu sa ministrom, državnim sekretarima i pomoćnicima, odgovrni što se ovaj zakon ne primenjuje, ali i stručnjaci koji rade analize, odobravaju integrisane dozvole i prate njihovo poštovanje.

Pravna savetnica u RERI-ju Hristina Vojvodić je ocenila da su nadzor i inspekcija najveći problem celog sistema zaštite životne sredine.

Inspektori imaju izuzetno malo ovlašćenja, rekla je Vojvodić i dodala da se nacrtom novog zakona ta ovlašćenja dodatno sužavaju, a predviđa se da nadzor može da se vrši samo na novim postrojenjima, ali ne i da li postojeća imaju potrebne dozvole i da li posluju u skladu s njima.

Vojvodić je podsetila da je u prvoj polovini godine inspekcija Ministarstva za životnu sredinu sprovela samo 29 inspekcijskih nadzora, i to u postrojenjima koja imaju dozvolu, a da nije odgovoreno ni na jedan njihov zahtev za vanredni inspekcijski nadzor u slučajevima prekomernih emisija.

U slučajevima utvrđenih nezakonitosti, kao što je, na primer, poslovanje cementare “Moravacem” suprotno dozvoli, inspekcija nije podnela prijavu za privredni prestup, šaljući poruku da kršenje propisa ne proizvodi stvarne posledice.

Drugi problem su, prema njenim rečima, neadekvatne kazne za zagađivače koji nemaju dozvolu ili ih krše.

Navela je primer kompanije Ziđin koper koja je platila kaznu od 250.000 dinara jer nema integrisanu dozvolu.

Takve kazne, istakla je Vojvodič, nisu motivišuće jer je kompanijama isplativije da plate kaznu nego da angažuju stručnjake za dobijanje integrisane dozvole.

“Uopšte nemamo nikakve, ili bar ne adekvatne mehanizme nadzora i sankcionisanja i dok to ne postoji niko neće biti motivisan da radi u skladu s propisima”, rekla je Vojvodić.

Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta je rekao da su ulaganja u smanjenje zagađenja mnogo manja od očekivanih i da se ne može očekivati da industrija ulaže ako država ne stoji iza svog zakona.

Pored toga, mnogo više se ulaže u kontrolu već nastalog zagađenja nego u prevenciju, odnosno u najbolje dostupne tehnologije za smanjenje zagađenja.

“Sve počiva na paradigmi da su ulaganja u tehnologije koje minimalizuju štetnost po životnu sredinu i zdravlje investicije koje uvećavaju troškove i usporavaju rast, ali to je prevaziđeno”, rekao je Minić. 

On je kazao da zagađenje ima negativan uticaj i na bruto domaći proizvod, navodeći da prema jednom istraživanju OECD-a povećanje prosečne koncentacije čestica PM2,5 za jedan mikrogram po kubnom metru smanjuje BDP u toj godini za 0,8 odsto.

“Ako hoćemo da izađemo iz začaranog kruga moramo da počnemo da razmišljamo da ovo nije trošak nego investicija ne samo u proizvodni kapacitet nego i u ljudski kapacitet i na taj način da doprinosi i prevrednom rastu”, kazao je Minić.

U analizi RERI-a se navodi da slabe karike u primeni propisa predstavljaju praćenje efekata primene propisa u oblasti zaštite životne sredine, kao i izrada izveštaja o primeni zakona i strateških dokumenata.

“Zbog toga i analiza efekata propisa, kao sastavni deo polaznih osnova za pripremu novih zakona gotovo po pravilu ne sadrži objektivnu i na dokazima zasnovanu analizu primene prethodnih propisa i problema sa kojima su se organi vlasti, privreda i društvo suočavali tokom primene propisa. Logična posledica takvog pristupa jesu normativna rešenja koja ne otklanjaju nagomilane probleme u oblasti zaštite životne sredine”, ocenjuje se u analizi. 

Ministarstvo zaštite životne sredine je prošle sedmice otvorilo javni poziv za učešće u konsultacijama povodom Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje će trajati do 15. decembra 2025. godine.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

EEA: U Srbiji se gotovo 11.000 smrti 2023. pripisuje zagađenom vazduhu

Gotovo 11.000 ljudi u Srbiji je umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha 2023. godine, prema podacima koje je danas objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

U Evropskoj uniji je 182.000 smrtnih slučajeva pripisano izloženosti koncentracijama finih čestica (PM2,5) iznad nivoa koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), prema najnovijoj proceni EEA uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje.

U Srbiji se 2023. godine 8.735 smrtnih slučajeva moglo pripisati izloženosti česticama PM2,5 čija je koncetracija bila veća od nivoa SZO.

Dugotrajna izloženost prekomernoj koncentraciji azot-dioskida povezana je sa 1.040 smrtnih slučajeva, dok je zbog dugotrajne izloženosti ozonu umrlo 1.164 ljudi.

U Srbiji se procenjuje da je stopa prirodnih smrtnih slučajeva od svih uzroka koji se mogu pripisati dugoročnoj izloženosti finim česticama (broj prevremenih smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina) smanjena za 50,2 odsto od 2005. do 2023. godine (sa 377,8 na 188,3).

Prema procenama EEA, u Srbiji je zbog izloženosti PM2,5 izgubljeno više od 90.200 godina života, zbog azot-oksida više od 10.700, a zbog ozona više od 12.100 godina života.

Srbija se po najvećem relativnom uticaju azota, odnosno broju godina potencijalnog života izgubljenih zbog smrti izazvane bolešću ili grupom bolesti na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina, nalazi na četvrtom mestu, posle Turske, Kipra i Grčke.

Druge zemlje regiona, Severna Makedonija, BiH i Albanija su u vrhu liste po najvećem relativnom uticaju PM2,5 čestica.

Prema procenama EEA za 2023. godinu, smanjenje zagađenja vazduha na nivoe propisane smernicama SZO moglo je sprečiti 182.000 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati izloženosti PM2,5, 63.000 izloženosti ozonu (O3) i 34.000 izloženosti azot-dioksidu (NO2) u EU.

“Zemlje istočne i jugoistočne Evrope trpe najznačajnije zdravstvene posledice od zagađenja vazduha zbog visokog nivoa zagađenja”, saopštila je EEA.

U saopštenju se ističe da je broj prevremenih smrti koje se mogu pripisati finim česticama smanjen za 57 odsto u EU od 2005. do 2023. godine.

“Ovo ukazuje da je cilj akcionog plana EU za nulto zagađenje, a to je smanjenje uticaja za 55 odsto, postignut za 2023. godinu”, navela je EEA.

Ipak, ističe agencija, 95 odsto ljudi koji žive u evropskim gradovima i dalje je izloženo nivoima zagađenja vazduha znatno iznad preporučenih nivoa SZO.

EEA je u izveštaju “Šteta po ljudsko zdravlje od zagađenja vazduha u Evropi” analizirala i uticaj zagađenja od PM2,5 azot-dioksida i ozona na život sa bolestima kao što su astma, ishemijska bolest srca i rak pluća, a navodi i da novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može izazvati i demenciju.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.